То је дакле тај гроб, који крије кости Ваше, предобри оче, премила
мајко моја.
Ту почива оно срце, које ме је толико вруће љубило и толико
брижно за мене се старало; ту почивају оне руке, које су ме чувале, које
су ради мене, много радиле и много се намучиле; ту леже ноге, које су
ради мене много ходале; ту леже уста, која су ме добром учила и
саветовала.
Сад знам колико сам вашом смрћу изгубио (ла).
Док сам вас
имао (ла) уза се, нисам много марио за то, често сам Вас, жалосно љутио.
О како бих вас сада љубио и поштовао, али већ је прекасно.
Узалудан је
плач и нарицање, то Вас неће пробудити.
Но зато ћу после смрти Ваше
чинити оно, што сам за живота Вашега пропуштао.
Сећаћу се Ваших савета и поука, добро ћу и побожно
живети да узмогнем једном као добро и побожно дете к Вама се
придружити.
Ти пак, Оче небески, саслушај вруће моје молбе, које Ти на
гробу својих родитеља приносим: одврати им оно у вечности, чега им ја
наплатити не могу, дај да што пре угледају Твоје лице, а мени дај
милост, да се опет једном састанем са њима у Царству Твојем, где живиш и
царујеш са Сином и Духом светим на све векове векова. Амин.
ПРАВОСЛАВНИ МОЛИТВЕНИК - Манастир Рукумија, л.Г.2009.
С благословом оца Симеона, игумана манастира Рукумија,
уредила, сабрала, опремила и припремила за штампу монахиња Анастасија
Нема коментара:
Постави коментар