Сагреших пред Небом и Тобом, Господе, Сведржитељу, и већ нисам достојан
да се назовим сином Твојим, нити да погледам и видим висину Небеску од
множине сагрешења својих и да изговорим Твоје Свето Име својим грешним
устима. Учиних себе недостојним и Неба и земље, огорчивши Тебе, доброга
Владику. Преклињем те, Господе, не одгурни ме од лица Свога и не одступи
од мене да не бих потонуо и био као прах пред лицем ветра, као да ме
није ни било у овоме животу. Од онога дана када сам оставио Твој Пут,
доброга дана нисам имао, зато што дан проведен у гресима, макар и
изгледао добар, јесте од свију дана најгори. Од сада се надам на Твоју
милост, да ћеш ми дати снаге да се потрудим за своје спасење. И ево,
припадам Ти, молећи се: помози ми, јер се удаљих од пута Истине. Излиј
на мене множину милости Своје као на сина блуднога, зато што обесчастих
живот свој, расточивши богатство благодати Твоје. Помилуј ме, Боже, и не
гневи се на мене као ни на блудницу и цариника и разбојника. Они, док
бејаху на земљи, бејаху од свих презрени, али Ти их, Господе, прими и
учини житељима Раја сладости. Зато прими покајање и од мене, непотребног
слуге Свога, јер Ти си, Господе, дошао да призовеш грешнике, а не
праведнике на покајање. Теби приличи слава у векове векова. Амин.
Нема коментара:
Постави коментар