Сва бића, Боже, сведоче о Твом бићу, јасније него сат
о сајџији, и град о градиоцима, и песма о певачу, и реч о језику и
разуму.
Јаснији си од сунца, свесилни Боже наш, ипак безбожници не знају
за Тебе; и још црње: безбожници у злоби срца свог неће да знају за
Тебе.
Загњурују главе своје у земљу, као ној у песак, и вичу: невидимо
Га, не знамо Га, нема Га!
Ја им зборим речима о Теби, који си саздао реч
и устројио говор, они се смеју. Ја им чиним милост у име Твоје, они се
срде.
Ја им понављам речи пророка Твојега: во познаје господара својега
(Исаија 1, 3), како ви људи да не познајете Господа свога? А они
одговарају: Нема Господа!
Одсекла се река од извора — пресушиће.
Пресушило је срце у безбожника — пресушиће им сасвим и разум.
Полудеће,
као што су сви безбожници полудели. Страх ме обузима, да поред мене
живог суседи моји не потону у ад.
О, Изворе живота, кажи ми, кажи слуги Твоме: како толика смрт може савити гнездо у живој души човековој?
О, вечно Сунце правде и истине,
како толики мрак може пасти на разум човечији, да не може да прочита и
разуме почетно и завршно слово свих бића у свету?
Није ли, Господе,
овако: грех за грехом као конац по конац, док се није изаткала дебела
завеса, која од Тебе сакрива и покрива?
Но не допусти, Господе, да цар
таме савлада до краја створења Твоја! Тресни силом Твојом и блесни
зракама Твојим, да би се пробудили успавани и адом опијени! Учини оно
што само Ти знаш и можеш, да се покају суседи моји, беднији и од свих
створења Твојих.
Јер ће лепи бити суседи моји кад
се покају и Тебе познаду, по молитви слуге Твога светог Mojceja Мурина.
Као блудни синови кад се из друштва свиња поврате у друштво анђела.
О
како ће звучнија и стројнија бити песма Твојој слави и величини кад је
сви покајани синови Твоји запевају заједно са вернима и заједно са
војскама анђелским на небу, које дан и ноћ славе и величају Оца и Сина и
Светога Духа, Бога једнога, живога. Амин.
Нема коментара:
Постави коментар